Resmi Gazetede Yayınlanan Yeni Yasa:

РЕПУБЛИКА МАКЕДОНИЈА
МИНИСТЕРСТВО ЗА ВНАТРЕШНИ РАБОТИ


ЗАКОН ЗА ДРЖАВЈАНСТВО НА РЕПУБЛИКА МАКЕДОНИЈА
(НЕОФИЦИЈАЛЕН ПРЕЧИСТЕН ТЕКСТ)

Скопје, јануари 2017 година
Пречистениот текст на Законот за државјанството на Република Македонија ги опфаќа: Законот за државјанството на Република Македонија („Службен весник на Република Македонија“ број 67/92), Законот за изменување и дополнување на Законот за државјанството на Република Македонија („Службен весник на Република Македонија“ број 8/04), Законот за изменување и дополнување на Законот за државјанството на Република Македонија („Службен весник на Република Македонија“ број 98/08), Законот за изменување на Законот за државјанството на Република Македонија (“Службен весник на Република Македонија“ број 158/11) и Законот за изменување и дополнување на Законот за државјанството на Република Македонија („Службен весник на Република Македонија“ број 55/16) во кои е означено времето на нивното влегување во сила.

                               ЗАКОН
             ЗА ДРЖАВЈАНСТВОТО НА РЕПУБЛИКА МАКЕДОНИЈА
             (ПРЕЧИСТЕН ТЕКСТ)

                                                I. ОПШТИ ОДРЕДБИ

             Член 1 

(1) Со овој закон се уредуваат начинот и условите за стекнување и престанување на државјанството на Република Македонија, утврдување на државјанството, надлежниот државен орган за решавање на овие случаи, докажување на државјанството и водење на евиденција на државјаните на Република Македонија.
(2) Државјанството е правна врска меѓу лицата и државата и не го означува етничкото потекло на лицата.

			    Член 2 
      (1)Државјанин на Република Македонија може да има и државјанство на друга држава. 
      (2) Државјанин на Република Македонија кој има државјанство на друга држава, во Република Македонија се смета исклучиво за државјанин на Република Македонија, ако со меѓународен договор не е поинаку определено. 

II. СТЕКНУВАЊЕ НА ДРЖАВЈАНСТВО НА РЕПУБЛИКА МАКЕДОНИЈА
Член 3
Државјанството на Република Македонија се стекнува со:
1) потекло,
2) раѓање на територијата на Република Македонија,
3) природување и
4) меѓународни договори.

  1. Со потекло
    Член 4
    (1) Со потекло стекнува државјанство на Република Македонија дете на кое:
    1) во моментот на раѓањето двата родители се државјани на Република Македонија;
    2) во моментот на раѓањето едниот родител е државјанин на Република Македонија, а детето е родено во Република Македонија, доколку родителите спогодбено не определат детето да го добие државјанството на другиот родител и
    3) во моментот на раѓањето едниот родител е државјанин на Република Македонија, а другиот родител е непознат или со непознато државјанство, односно без државјанство, а детето е родено во странство.
    (2) Државјанство на Република Македонија со потекло стекнува и посвоеник при потполно посвојување на кој двата или едниот посвоител е државјанин на Република Македонија.

    			Член 5 
        (1) Дете родено во странство на кое едниот родител во моментот на раѓањето е државјанин на Република Македонија, а другиот странски државјанин, со потекло стекнува државјанство на Република Македонија ако до наполнети 18 години живот биде пријавено за запишување како државјанин на Република Македонија или ако до наполнети 18 години живот постојано се насели во Република Македонија со родителот кој е државјанин на Република Македонија. Во случај на судски спор за доделување на дете, државјанството се стекнува по правосилноста на судската одлука. 
       (2) Под условите од став 1 на овој член државјанство на Република Македонија може да стекне и лице кое не е пријавено од двајцата родители,  со наполнети 18 години живот, ако поднесе пријава за упис во државјанство на Република Македонија до навршени 23 години живот.
       (3)  Пријавата од ставовите 1 и 2 на овој член се поднесува до органот надлежен за водење на матичните книги во кои се врши дополнителен упис на раѓањето на детето или до дипломатско-конзуларното претставништво на Република Македонија во странство. 
       (4) Детето кое стекнува државјанство на Република Македонија во смисла на член 4 од овој закон и ставовите 1 и 2 на овој член се смета за државјанин на Република Македонија од моментот на раѓање. 
  1. Со раѓање на територијата на Република Македонија
    Член 6
    (1) Државјанство на Република Македонија стекнува дете кое е најдено или родено на територијата на Република Македонија на кое родителите му се непознати, или се со непознато државјанство или се без државјанство.
    (2) На детето од став 1 на овој член ќе му престане државјанството на Република Македонија ако до наполнети 15 години живот се утврди дека родителите му се странски државјани и доколку детето нема да остане без државјанство.

  2. Со природување
    Член 7
    (1) Државјанство на Република Македонија со природување може да стекне странец кој лично поднел барање за прием во државјанство на Република Македонија, ако ги исполнува следниве услови:
    1) да наполнил 18 години живот;
    2) до поднесувањето на барањето законски и постојано да живее на територијата на Република Македонија најмалку осум години;
    3) да има обезбедено стан и постојан извор на средства за егзистенција во висина која овозможува материјална и социјална сигурност под услови утврдени со закон;
    4) во Република Македонија и во државата чиј државјанин е да не бил казнуван со казна затвор во траење од најмалку една година, за дела за кои се гони по службена должност и кои се казниви според прописите во Република Македонија,
    5) против него да не се води кривична постапка во Република Македонија и во државата чиј државјанин е;
    6) да го владее македонскиот јазик до тој степен да може лесно да се разбере со околината;
    7) да не е изречена мерка забрана за престој во Република Македонија;
    8) неговиот прием во државјанство на Република Македонија да не ја загрозува безбедноста и одбраната на Република Македонија;
    9) да потпише заклетва дека ќе биде лојален граѓанин на Република Македонија и
    10) да има отпуст од досегашното државјанство или да докаже дека ќе го добие ако биде примен во државјанство на Република Македонија.
    (2) Исполнувањето на условот од став 1 точка 6 на овој член ќе го утврди посебна комисија формирана од Владата на Република Македонија.
    (3) Условот од став 1 точка 10 на овој член ќе се смета дека е исполнет ако странецот докаже дека е без државјанство или ако докаже дека државјанството според законот на неговата држава ќе го изгуби со самото природување во државјанството на Република Македонија.
    (4) По исклучок од став 3 на овој член, ако странската држава не дава отпуст или за отпуст од државјанство поставува такви услови кои странецот не е возможно да ги исполни, а притоа да не се создадат егзистенцијални или безбедносни проблеми за него и семејството, тој ќе биде примен во државјанство на Република Македонија ако даде изјава дека се откажува од странското државјанство.
    (5) Во решението со кое се одбива барањето за стекнување на државјанство на Република Македонија со природување според став 1 точка 8 на овој член, органот ќе ги образложи причините заради кои го донел решението, а при тоа водејќи сметка за заштита на јавниот интерес.
    (6) Овластеното службеното лице од Министерството за внатрешни работи кое ја води постапката е должно во рок од 30 дена од денот на приемот на барањето од ставот 1 на овој член по службена должност да ги побара доказите и податоците кои се потребни за докажување на исполнетоста на условите од ставот 1 точките 1), 2), 6), 7) и 8) на овој член.
    (7) Овластено службено лице од надлежниот јавен орган од кој се побарани доказите и податоците од ставот 6 на овој член е должно да ги достави бараните докази и податоци во рок од 90 дена од денот на приемот на барањето.

                                                  Член 7-а
      Државјанство на Република Македонија со природување може да стекне лице без државјанство или со признат статус на бегалец,  ако од утврдувањето на без државјанството, односно признавањето на статус на бегалец до поднесувањето на барањето за прием во државјанство, законски и постојано живее на територијата на Република Македонија најмалку шест години, да не бил казнуван во Република Македонија со казна затвор во траење од најмалку една година, за дела за кои се гони по службена должност и кои се казниви според прописите во Република Македонија, против него да не се води кривична постапка во Република Македонија и ако ги исполнува условите од член 7 став 1 точка 1, 3 , 6, 7, 8 и 9 на овој закон.    	

                                                                               Член 7-б
       Содржината на заклетвата од член 7 став 1  точка 9 на овој закон гласи:
        „Се колнам во честа дека ќе бидам лојален на државата Република Македонија и ќе ги почитувам Уставот и законите и ќе ги исполнувам должностите на државјанин на Република Македонија.“

                                                                       Член 7-в
       (1) На странец кој поднел барање за прием во државјанство на Република Македонија ќе му се издаде гаранција дека ќе биде примен во државјанство на Република Македонија доколку ги исполнува условите од член 7 став 1 точките од 1 до 9 на овој закон.
       (2) Ако странецот од став 1 на овој член во рок од две години од денот на врачувањето на гаранцијата не поднесе доказ во смисла на член 7 став 1 точка 10 од овој закон, ќе се смета дека се откажел од своето барање.

(3) Гаранцијата од ставот 1 на овој член ја издава Министерството за внатрешни работи.
(4) Странецот има право да поднесе приговор против гаранцијата од ставот 1 на овој член до организациската единица во Министерството за внатрешни работи во чиј делокруг е издавање на гаранцијата во рок од 15 дена од денот на приемот на гаранцијата.
(5) По приговорот од ставот 4 на овој член одлучува раководителот на непосредно повисоката организациска единица во Министерството за внатрешни работи во чиј делокруг е да одлучува по приговорот во рок од 15 дена од денот на приемот на приговорот.

Член 8
(1) Иселеник од Република Македонија, како и негов потомок до прво колено, може со природување да стекне државјанство на Република Македонија иако не ги исполнува условите од член 7 став 1 точка 2 и 10 на овој закон.
(2) Иселеник, во смисла на овој закон, се смета граѓанин на Република Македонија кој се иселил од Република Македонија во друга држава, освен во матичната земја, без оглед на полот, расата, бојата на кожата, националното и социјалното потекло, политичкото и верското уверување, имотната и општествената положба.

                                                            Член 9
           (1) Странец кој е во брак со државјанин на Република Македонија најмалку три години и до поднесувањето на барањето законски престојува најмалку една година не прекинато на територијата на Република Македонија може со природување да стекне државјанство на Република Македонија иако не ги исполнува условите од член 7 став 1 точка 2, 6 и 10 на овој закон. 
             (2) Странец кој е во брак со државјанин на Република Македонија најмалку осум години, кој законски и постојано живее во странство и со Република Македонија има цврста и ефективна поврзаност, може со природување да стекне државјанство на Република Македонија иако не ги исполнува условите од член 7 став 1 точки 2, 6 и 10 на овој закон. 

      Член 10
         Барањето за прием во државјанство на Република Македонија во смисла на член 8 од овој закон ќе се одбие ако од престанувањето на државјанството на Република Македонија со отпуст или според меѓународен договор, па до поднесувањето на барањето за повторен прием во државјанство на Република Македонија, не поминало најмалку три години. 

                              Член 11 
       (1) Странец кој ги исполнува условите од член 7 став 1 точки 1 и 8 на овој закон може со природување да стекне државјанство на Република Македонија ако тоа преставува особен научен, економски, културен, спортски или друг национален интерес.
       (2) Владата на Република Македонија со уредба ќе ги утврди критериумите за особен научен, економски, културен, спортски или друг национален интерес за стекнување на државјанство во смисла на став 1 од овој член.
      (3) Владата на Република Македонија дава мислење за постоење на особениот интерес во смисла на став 1 на овој член. 
      (4) Покрај странецот од став 1 на овој член со природување може да стекне државјанство на Република Македонија и неговиот брачен другар под услови од член 9 на овој закон. 

                                   Член 12
       (1) Ако двата родители со природувањето стекнале државјанство на Република Македонија, државјанство на Република Македонија стекнува и нивното дете помало од 18 години. 
       (2) Ако со природување еден од родителите стекнал државјанство на Република Македонија, државјанство на Република Македонија стекнува и неговото дете помладо од 18 години ако тоа го бара овој родител, а детето живее во Република Македонија или ако тоа го бараат двата родители, без оглед каде живее детето. 
       (3) Во случај на потполно посвојување, ако со природување стекнал државјанство на Република Македонија барем еден од посвоителите, со природување стекнува државјанство на Република Македонија и посвоеникот кој нема наполнето 18 години живот и кој со посвоителот живее во Република Македонија. 
        (4) Ако детето наполнило 15 години живот за стекнување на државјанство на Република Македонија во смисла на ставовите 1, 2 и 3 на овој член потребна е и согласност на детето. 

                                     Член 13
         Лицето со природување стекнува државјанство на Република Македонија со денот на врачувањето на решението за прием во државјанството на Република Македонија. 

                                  Член 14 
         (1) Решението за прием во државјанство на Република Македонија може да се поништи по врачувањето, ако се утврди дека странецот при поднесување на барањето за прием на државјанство со природување дал невистинити или неточни податоци, односно се користел со лажни исправи. 
         (2) Решението од став 1 се поништува во рокот предвиден за застареност на кривичното гонење за кривично дело од став 1 на овој член. 
          (3) Во случајот од став 1 на овој член се поништува и решението за прием во државјанство на Република Македонија на малолетните деца кои стекнале државјанство истовремено со нивните родители, согласно со одредбите на овој закон. 

                                 
                                 Член 15 
          Лицето на кое како малолетно му престанало државјанството на Република Македонија со отпуст, може повторно да го стекне ако до наполнети 25 години живот законски престојува најмалку три години непрекинато во Република Македонија и поднесе барање за повторно стекнување на државјанството на Република Македонија. 

III. ПРЕСТАНУВАЊЕ НА ДРЖАВЈАНСТВОТО
Член 16
Државјанство на Република Македонија престанува:
1) со отпуст и
2) според меѓународни договори
Член 17
(1) Државјанство на Република Македонија престанува со отпуст ако лицето кое поднесло лично барање за отпуст ги исполнува следниве услови:
1) да наполнило 18 години живот;
2) да ги намирило имотно-правните обврски спрема државните органи;
3) да ги регулирало имотно-правните и другите законски обврски од брачниот однос и од односот на родители и деца спрема лицата кои живеат во Република Македонија;
4) да достави доказ од надлежен орган дека не е поведена стечајна постапка, односно постапка за престанок на трговското друштво чиј основач или содружник е, односно за трговец поединец;
5) против него во Република Македонија да не се води кривична постапка поради кривично дело за кое се гони по службена должност или ако е осудено на казна затвор, казната да ја издржало и
6) ако има странско државјанство или да докажало дека ќе биде примено во странско државјанство.
(2) Надлежниот државен орган ќе го одбие барањето за отпуст од државјанство на Република Македонија и кога се исполнети условите од став 1 на овој член ако тоа го налагаат причините на заштитата на безбедноста и одбраната на Република Македонија или причините на реципроцитет или други причини од односот со странска држава.
(3) Во решението со кое се одбива барањето за отпуст од државјанство на Република Македонија во смисла на став 2 од овој член, органот ќе ги образложи причините заради кои го донел решението, а притоа водејќи сметка за заштитата на јавниот интерес.
(4)На лицето му престанува државјанството на Република Македонија со денот на врачувањето на решението за отпуст од државјанство на Република Македонија.
(5)Овластеното службено лице од Министерството за внатрешни работи кое ја води постапката е должно во рок од 30 дена од денот на приемот на барањето од ставот 1 на овој член по службена должност да ги побара доказите и податоците кои се потребни за докажување на исполнетоста на условите од ставот 1 точките 1), 2), 3), 4) и 5) на овој член.
(6)Овластено службено лице од надлежниот јавен орган од кој се побарани доказите и податоците од ставот 5 на овој член е должно да ги достави бараните докази и податоци во рок од 90 дена од денот на приемот на барањето.

Член 18
(1) Решението за отпуст од државјанство на Република Македонија ќе се поништи ако лицето кое добило отпуст продолжи да живее во Република Македонија, односно се иселило во странство и во рок од една година од денот на врачувањето на решението за отпуст не стекне странско државјанство.
(2) Лицето кое добило отпуст од државјанство на Република Македонија, барањето за поништување на решението го доставува до дипломатско-конзуларното претставништво на Република Македонија во странство или до надлежниот државен орган во Република Македонија.

Член 19
(1) На дете до наполнети 18 години живот му престанува државјанство на Република Македонија на барање на двата родители на кои државјанството на Република Македонија им престанало со отпуст или ако државјанството на Република Македонија му престанало на тој начин на еден од родителите, а другиот родител со тоа се согласил.
(2) Ако родителите на детето живеат одвоено, на детето му престанува државјанство на Република Македонија со отпуст на барање на родителот со кого живее детето, односно на кого му е дадено на воспитување и чување, а кој и самиот поднел барање за отпуст од државјанство на Република Македонија или во случај кога родителот кај кого детето живее е странец. Во двата случаи потребна е согласност на другиот родител.
(3) Одредбите од ставовите 1 и 2 на овој член се однесуваат и на малолетниотпосвоеник.
(4) Ако другиот родител не се согласи со отпуст на детето од државјанство на Република Македонија, детето добива отпуст ако заради интересите на детето согласност за неговиот отпуст даде надлежниот орган за старателство.
(5) Ако детето наполнило 15 години живот за престанок на државјанството во смисла на ставовите 1, 2 и 3 на овој член потребна е и согласност на детето.

Член 20
(1) На малолетен посвоеник - државјанин на Република Македонија во случај на потполно посвојување кога посвоителите се странски државјани, државјанството на Република Македонија ќе му престане со отпуст на барање на посвоителите.
(2) Ако посвоеникот наполнил 15 години живот за престанок на државјанството, во смисла на став 1 на овој член, потребна е и согласност на посвоеникот.

IV. НАДЛЕЖЕН ДРЖАВЕН ОРГАН ЗА РЕШАВАЊЕ, ВОДЕЊЕ НА ЕВИДЕНЦИЈА И ДОКАЖУВАЊЕ НА ДРЖАВЈАНСТВОТО
НА РЕПУБЛИКА МАКЕДОНИЈА

                                Член 21
(1) Барање за стекнување, престанување или утврдување на државјанство на Република Македонија се поднесува до Министерството за внатрешни работи според живеалиштето на лицето или ако лицето живее во странство, до дипломатско-конзуларното претставништво на Република Македонија во странство. 
(2) Решение за стекнување, престанување или утврдување на државјанството на Република Македонија, донесува Министерството за внатрешни работи. 
(3) Решението од став 2 на овој член се доставува според прописите за задолжително лично доставување. 
(4) Против решението од став 2 на овој член барателот може да поведе управен спор пред Управниот суд.

                               
                          Член 22
(1) Евиденција за државјаните на Република Македонија и за странските државјани кои се родени на територијата на Република Македонија се води во Министерството за внатрешни работи. 
(2) Евиденција за стекнување и престанок на државјанство на Република Македонија води Министерството за внатрешни работи. 
     (3) Евиденциите од ставот 1 на овој член ги содржат следниве податоци и тоа: 
  • реден број,
  • презиме,
  • име на еден од родителите и име,
  • место и датум на раѓање,
  • единствен матичен број,
  • адреса и место на живеење,
  • основ и датум на запишување во регистар,
  • основ и датум на бришење од евиденција и
  • забелешка.
    (4) Евиденцијата од ставот 2 на овој член ги содржи следниве податоци и тоа:
  • реден број,
  • име, презиме и име на еден од родителите,
  • датум и место на раѓање,
  • живеалиште,
  • националност,
  • пол,
  • возрасна група,
  • поранешно државјанство, односно државјанство со кое се стекнува и
  • назив, број и датум на решението и датум на врачување на решението и
  • забелешка.
    (5) Евиденциите од ставовите 1 и 2 на овој член се водат според пропишани стандарди и согласно со Законот за општата управна постапка.

                            Член 23 
       (1) Државјанството на Република Македонија се докажува со важечка лична карта или патна исправа. 
       (2) Државјанството на Република Македонија се докажува и со уверение за државјанство на Република Македонија кое врз основа на евиденцијата во смисла на член 22 став 1 од овој закон го издава Министерството за внатрешни работи. 
    (3) Државјанинот на Република Македонија има право да поднесе приговор против уверението од ставот 2 на овој член до организациската единица во Министерството за внатрешни работи во чиј делокруг е издавање на уверението во рок од 15 дена од денот на приемот на уверението.
      (4) По приговорот од ставот 3 на овој член одлучува раководителот на непосредно повисоката организациска единица во Министерството за внатрешни работи во чиј делокруг е да одлучува по приговорот во рок од 15 дена од денот на приемот на приговорот.
    
    
                             Член 24
      Ако лицето не е запишано во евиденцијата за државјани на Република Македонија, Министерството за внатрешни работи ќе го утврди државјанството на Република Македонија и податокот за тоа дополнително ќе се запише во евиденцијата на државјаните на Република Македонија. Доколку раѓањето на лицето не е запишано, податокот за раѓањето и за 

државјанството ќе се запише истовремено согласно со одредбите на Законот за матичната евиденција.

Член 25
За стекнување, односно престанување на државјанството на Република Македонија, се известуваат надлежните државни органи и организации кои го евидентираат податокот за државјанството во евиденциите за кои со закон се овластени да ги водат.

IV-a. ПРЕКРШОЧНИ ОДРЕДБИ
Член 25-а
(1) Глоба во износ од 25 до 50 евра во денарска противвредност ќе му се изрече за прекршок на овластено службено лице од Министерството за внатрешни работи ако не ги побара доказите и податоците по службена должност во рокот утврден во членовите 7 став 6 и 17 став 5 од овој закон.
(2) Глоба во износ од 25 до 50 евра во денарска противвредност ќе му се изрече за прекршок на овластеното службено лице од надлежниот јавен орган од кој се побарани доказите и податоците ако не ги достави бараните докази и податоци во рокот утврден во членовите 7 став 7 и 17 став 6 од овој закон.
Член 25-б
За прекршоците утврдени во членот 25-а од овој закон, прекршочна постапка води и прекршочна санкција изрекува надлежен суд.

V. ПРЕОДНИ И ЗАВРШНИ ОДРЕДБИ
Член 26
(1) Како државјанин на Република Македонија, во смисла на овој закон, се смета лицето кое според досегашните прописи имало државјанство на Република Македонија.
(2) Постапките за стекнување или престанување на државјанство на Република Македонија кои се започнати до влегувањето во сила на овој закон, ќе се завршат според одредбите на овој закон.
(3) Државјаните на другите републики во поранешната СФРЈ и државјаните на поранешна СФРЈ кои имаат пријавено живеалиште на територијата на Република Македонија, можат да стекнат државјанство на Република Македонија ако во рок од една година по влегувањето во сила на овој закон поднесат барање, доколку имаат постојан извор на средства, се полнолетни и до поднесувањето на барањето законски престојувале на територијата на Република Македонија, најмалку 15 години.
Член 27
Министерот за внатрешни работи ќе донесе подзаконски прописи за водење на евиденцијата за државјаните на Република Македонија, за државјаните на Република Македонија кои живеат во странство, за образецот на барањето за стекнување државјанство на Република Македонија, за образецот на гаранцијата за прием во државјанство на Република Македонија и за образецот на заклетвата и за образецот на уверението за државјанство на Република Македонија.

			Член 27-а

(член 13 од Законот објавен во „Службен весник на Република Македонија“ број 8/04)
Подзаконските прописи предвидени со овој закон ќе се донесат во рок од шест месеци од денот на влегување во сила на Законот.

			Член 27-б

(член 13 од Законот објавен во „Службен весник на Република Македонија“ број 8/04)
Со денот на почетокот на примената на овој закон, постапките за стекнување или престанување на државјанство на Република Македонија кои се започнати по Законот за државјанството на Република Македонија („Службен весник на Република Македонија“ број 67/92) ќе продолжат според одредбите од овој закон.

Член 28
Одредбата од член 23 став 1 на овој закон ќе се применува по замената на личните карти и патните исправи издадени до влегувањето во сила на овој закон.

Член 29
Подзаконските прописи предвидени со овој закон ќе се донесат во рок од шест месеци од денот на влегувањето во сила на Законот.
До донесувањето на прописите од став 1 на овој член ќе се применуваат досегашните прописи доколку не се во спротивност со одредбите на овој закон.

Член 30
Со денот на влегувањето во сила на овој закон престанува да важи Законот за државјанството на Социјалистичка Република Македонија (“Службен весник на СРМ” број 19/77), а Законот за државјанството на СФРЈ (“Службен лист на СФРЈ” број 58/76) нема да се применува на територијата на Република Македонија.
Член 31
Овој закон влегува во сила осмиот ден од денот на објавувањето во “Службен весник на Република Македонија”.

		Член 32
          (член 14 од Законот објавен во „Службен весник на Република Македонија“ број 8/04)
     Државјаните на другите републики на поранешната СФРЈ и државјаните на поранешната СФРЈ кои на 8 септември 1991 година имале пријавено живеалиште, до поднесување на барањето постојано живеат на територијата на Република Македонија и имаат вистинска и ефективна врска со Република Македонија можат да стекнат државјанство на Република Македонија ако во рок од две години по влегувањето во сила на овој закон поднесат барање, доколку против нив не се води кривична постапка во Република Македонија, за кривични дела со кои се загрозува безбедноста и одбраната на Република Македонија и ги исполнува условите од член 7 став 1 точки 1 и 6 на овој закон. 
                                  Член 33
        (член 2 од Законот објавен во „Службен весник на Република Македонија“ број 158/11)
          Постапките започнати до денот на влегување во сила на овој закон ќе завршат согласно со Законот за државјанството на Република Македонија („Службен весник на Република Македонија“ број 67/92, 8/04 и 98/08) до започнување на примената на Законот за основање на Државната комисија за одлучување во управна постапка и постапка работен однос од втор степен. 	

Член 8

Започнатите постапки до денот на започнување на примената на овој закон ќе завршат согласно со законот по кој биле започнати.
Член 9
Овој закон влегува во сила со денот на објавувањето во „Службен весник на Република Македонија”, а ќе започне да се применува со започнувањето на примената на Законот за општата управна постапка согласно со членот 141 од Законот за општата управна постапка („Службен весник на Република Македонија“ број)

    Merhabalar isim denklik için babam ile babam için başvuru yaptık. 1956 göçmeni babam ve 1 gün sonra ülkeye ilk girişteki resimli belgeyi devletimiz hemen yolladı. Şuan elimizde hem Yugoslavya dan ayrılırken hemde Türkiye’ye girerken verilen evrak mevcut. Konsolosluk ile görüştük. Bu belgeler Yugoslavya ya ait olduğu için bir şey yapamayacaklarını ve Kuzey Makedonya dan doğum belgesi alıp apostil ettirip tekrar isim denklik için başvurmamızın doğru olacağını söylediler şuan iştip e gidip alacağız yada akrabalardan veya tanıdıklardan rica edeceğiz.
    Bu arada dil şartı saçma çünkü bizim şuan orda yaşayan akrabalar da gelirken dedemler ve babamlarda zaten Türkçe konuşuyorduk bizde kimse bilmez dedi. Sadece büyük amcam biliyormuş o da devlette çalıştığı ve bürokrat olduğu için bilirim demişti. Yani dil biraz saçma olur bence ve olmayacaktır.

    Forum sayfamızı daha fazla büyütmek ve geliştirmek istiyoruz. Fakat şimdi katkılarınıza ihtiyacımız var. 

    Bize katkı sağlamak için buraya tıklayabilirsiniz

    emre uygulamaya bakmak lazım diyorlar ama çok bilgi kirliliği var.

    Merhaba.annem için isim denklik belgesi başvurusu yaptık gelen cevapta doğum yeri yugoslavya göçmen vs. Yazmasına rağmen önceki isim bilgileri nüfusta kayıtlı değildir diyor.ancak yazı ekinde gönderdikleri yugoslavya tarafından tanzim edilen putni list za strance belgesinde annemin ismi ve doğum tarihi var.bu durumda yapılması gereken bişi varmı?
    Ayrıca annemler soyadlarını buraya gelince almışlar.yugoslavya tarafından düzenlenen belgede herhangi bir soyad bilgisi yok zaten anneme göre makedonyada soyadları yokmuş ali oğlu mehmet gibi söyleniyormuş😀 bu durum her hangi bir sorun çıkarırmı?

    Herkese merhaba.Bugün isim denklik belgesini aldım fakat orda yazan yugoslavya belgelerini açtığımda drzavljansto yani vatandaşlık kısmında bez drzavjanstvo yani vatandaşlık yok gibi bir anlama geliyor sanırım bu durumda benim açımdan bir sorun yaratabilir mi

    emre Bilemiyorum ama şartların aynı kalması mümkün değil. Şöyle anlatayım, Kanunlar; insan haklarını alakadar eden milletlerarası antlaşmalar ve anayasadan sonra üçüncü sıradaki normlardır. Yani İnsan Haklarını Alakadar Eden Milletlerarası Antlaşmalar, Anayasadan sonra en büyük emredicidir. Yazan her bir madde esasen emirdir. Şimdi şartların değişmemesi demek, bu doğrultuda kanun maddelerinin değişmemesi demektir. Kanun maddeleri de değiştiğine göre, kanunun kurumlara ve kişilere verdiği emir de değişmiştir. Zaten bu iş sadece kanun ile olmaz. Kamu tüzel kişiliğine sahip bir kurum ki bu muhtemelen K. Makedonya Cumhuriyeti İç İşleri Bakanlığı, kanuni düzenlemenin faaliyet kısmını, yani neyin nasıl yapılacağını üst normlara tezat olmamak şartı ile yönetmelik ile düzenler. Yani şu an muhtemelen K. Makedonya Cumhuriyeti İç İşleri Bakanlığı’nın mevzuat yapmakla görevli kurumu, yönetmelik hazırlama aşamasındadır ya da mevcut yönetmeliği değiştirecektir. Çünkü değişen kanun yürürlüğe girdiği andan itibaren o yönetmelik üst norma tezat olur. Hukuk bilgimle söyleyebilirim ki, şartların değişmemesi mümkün değil.

    Bir de, sayın admin onay aşamasında çok bekliyor cevaplar, sağlıklı muhabere kurmamıza da engel teşkil ediyor. Tek başınıza; işiniz, günlük sosyal işleriniz arasında zaman ayırıp bu platformu yapmış olmanız bile takdire şayan iken sizi eleştiremem. Bu forum editörlüğünden anlasam hemen yaparım diyeceğim, az da olsa zaman da bulabilirim sanırım, fakat üç beş kişi fedakarlık yaparsak, iş bölümünü saatlere bölerek bu işi halledebiliriz bence. Herkesin uygun olduğu saatte vardiya alıp ara ara kontrol ederek bu işi minimum iş yükü ile halledebiliriz.

    Ve son olarak, Makedonca bilen birisi, buraya söz konusu kanun bilgilerini temin edip yazarsa elimden bir şeyler gelebilir. Mesela şu şekilde olacaktır bilgiler:
    Kanun Adı : XX sayılı VATANDAŞLIK KANUNUNDA DEĞİŞİKLİK YAPILMASINA DAİR KANUN
    Kanun No: XX

    1. Madde
    2. Madde

    Not: Kanun değişimleri de yeni bir kanunla yapıldığı için değişimler net olarak içinde olacaktır. XX bilinmeyen sayı olarak belirtilmiştir.

    Bu verileri Makedonca olarak temin edip yollayabilirseniz, ben kanunu bir şekilde okur anlar bilgi veririm. Bunu nereden bulabilirim derseniz de, K. Makedonya yasama organının (adını bilmiyorum ama Türkiye’deki Türkiye Büyük Millet Meclisi gibi) resmi internet sitesinde bulabilirsiniz sanırım, resmi gazetede de yayımlandı ise detaylı olarak mevcuttur. Ben resmi gazetede yayımlandığına dair bir şey görmedim ve her iki siteyi de bulamadığım için kanunu temin edemedim.

    Gknatkn Gknatkn Merhaba.

    Gönderdiğiniz linki Chrome üzerinden Türkçe’ye çevirdiğimde aşağıdaki madde dikkatimi çekti.

    Son değişiklikten bahsedip, 91 e kadar orada yaşayanlar için diye devam ediyor.
    Anladığım kadarıyla pek olumlu değil, konunun uzmanları değerlendirirse sevinirim.

      HercAn evet haklisiniz bir cok kisinin kafasi karisti 1991 konusunda ama orada denmek istenen ,91 yilina kadar herhangi bir zaman diliminde Yugoslavya topraklarinda yasamak yeterli. Konuyla ilgili bir yazi yazmistim belki biraz aydinlatici olur.

      Kanuna tek bir pagraf olarak bakmak elbet yanlis yorumlamamiza sebep olabilir

      Benimde elde ettigim bilgilere istinaden sizlerle bir yazi paylasmak istiyorum.

      Oncelikle sunu not olarak duseyim.

      1943 - 1991 Yugoslavya Sosyalist Federal Cumhuriyeti donemi,

      1991- Gunumuze kadar Makedonya donemi

      Bu nedemek oluyor 91 yilindan once Makedonya diye birsey yoktu.

      Gelelim kanuna, kanunuda yorumlarken Yugoslavya ve Makedonya donemi olarak 2 donem seklinde dusunmek gerekiyor.

      Makedonya hukumeti 91 donemi oncesi icin bir kanun cikarirken Yugoslavya ibaresini bu kanunda belirtmesi gerek.

      Bir kisi 91 oncesi dogup 91 sonrasi baska bir ulkeye goc ederse bu kisi zaten Makedonya vatandasi olarak goc etmis sayilacak. Cunku 91e kadar o topraklarda yasan kisiler evet Yugoslavya vatandasiydi ama Makedonya bagimsizligini kazandiktan sonra artik o kisi Makedonya vatandasligina gecmistir.

      91 oncesi dogup yine 91 oncesi goc eden kisi mantiken hic bir zaman Makedonya vatandasi olamamis ve Yugoslavya vatandasi olarak baska ulkeye goc etmis olur.

      Buraya kadar hersey acik ve net.

      Gelelim diger konuya, Ana Vatan’a goc ibaresi. Bilindigi uzere seneler once Makedonya hukumeti tarafindan kabul edilen kanunda “ Ana Vatana Goc Eden” kisilere vatandaslik geri verilmez ibaresi vardi.

      Bu ibare ile ne 91 oncesi Yugoslavya vatandasi nede 91 sonrasi Makedonya vatandasi olan kisi ulke topraklarini terk edip Turkiye ye goc ederse vatandasligini geri alamiyordu.

      Vatandaslik yasasinda son kanunla evet bu ibare kaldirildi. Artik goc eden eski Makedonya (91 sonrasi) vatandaslari ve eski Yugoslavya (91 oncesi) vatandaslari basvuru yapabilecek.

      Simdi kac gundur birbirimizi yedigimiz 91 oncesi goc edenler bas vuru yapamayacak konusunu birazda acalim.

      Yukarida dedik ya 91 oncesi doganlar Yugoslavya vatandasi ama 91den sonra Makedonya bagimsizligi ile hala o topraklar uzerinde yasayanlar artik Makedonya vatandasi sayilir ayrica 91 oncesi doganlar ve 91 oncesi goc edenlerde Yugoslavya vatandasi kabul edilir. Kanunda bahsi gecen su ibare “Eski Yugoslavya Sosyalist Federal Cumhuriyeti vatandaşı 08 Eylül 1991 yılına kadar yani Makedonya Cumhuriyeti’ nin bağımsızlığına kavuştuğu güne kadar Eski Yugoslavya Sosyalist Federal Cumhuriyeti sınırları içerisinde yaşadıysa” aslinda Yugoslavya vatandasi olarak ulkeyi terk edenleri kast etmektedir. Cunku 91 sonrasina kadar ulkede yasayip ve ulkeyi terk eden kisi artik eski Yugoslavya vatandasi DEGIL eski Makedonya vatandasidir ama 91 oncesi dogup yine 91 oncesi ulkeyi terk eden kisi sadece eski Yugoslavya vatandasidir.

      Yukarida ayrica bahsetmistik, Makedonya hukumeti 91 oncesi donemi kapsayacak bir kanun cikarirken Yugoslavya ibaresini kullanmak zorundadir. Eger kullanmaz ise bahsettigi konu sadece 91 sonrasi donem icin dile getirilmis olur. Akliniza o zaman su soru gelebilir Yugoslavya ibaresi kullaniliyorsa ozaman bu kanun 91 oncesini kapsamaktadir . Cevap ise Hayir. Cunku zaten kanundan”Ana Vatana Goc eden” ibaresi kaldirilinca eski Makedonya vatandaslari kanundan direk faydalaniyor ayrica kanuna Eski Yugoslavya Vatandasligi ibareside koyularak hem 91 oncesi hem 91 sonrasini kapsayacak sekilde duzenlemis oluyorlar

      Ayrica kanun diger maddelerine baktigimizda su ifade vardir“ 15. Maddede “üç yıl” ibaresi “bir yıl” olarak değiştirilmiştir” . Buda orada dogmus kisinin tekrar vatandasligini geri alabilmesi icin en az gecmiste 3 yil degil de 1 yil ikamet etmis olmasi yeterlidir anlamina gelmektedir. Yani dedeniz veya babaniz 1960 ocakta dogdu ama 1960 haziranda gocmen olarak baska ulkeye goc etti babanizin ikameti 1 seneden az oldugu icin vatandasligini geri alamayabilir.

      Yazimizi ozetleyecek olursak, ulkeyi Makedonya vatandasi olarak 91 sonrasi terk eden kiside, 91 oncesi Yugoslavya vatandasi olarak terk eden kiside basvuru yapabilecektir.

        HercAn o madde sanırım savaş sonrasında Makedonya’ya göç edenler için ayrı bir madde. Bizi ilgilendirmiyor.

        @admin Merhaba, yorumların onay sürecine yardım edebilirim isterseniz, gün içinde düzenli olarak kontrol ediyorum buradaki yorumları zaten 😄 Çok bekliyor sanırım yazılanlar kuyrukta.

        Gknatkn inşallah sizin yazdığınız gibi olması umudu ile ama benim düşüncem şu “yaşayan ve yaşamış iki farklı cümleler gibi

          arnavut1903 önce İsim Denklik almanız gerekiyor bence. Çünkü orada kayıtlar farklı harflerle yazılmış olabilir İzvod Na Rodeni alırken orada kaydı bulmak kolaylaşır.

          Okanalbayrak selamlar Okan bey

          Maalesef danışmanlık ve özel şirketler buraya gönderi çok fazla gönderdiği için onayı koydu. Yoksa inanın sizinle aynı fikirdeyiz 🙂

          Forum sayfamızı ileriye taşıma noktasında bizlere sağlayacağınız her katkının çok önemli olduğunun farkındayız ve forum sayfamız içerisinde gezinirken karşınıza çıkacak katkı sağla penceresinden desteklerinizi bekliyoruz.


          Katkıda Bulunmak İçin Buraya Tıklayabilirsiniz.


          Android uygulamamızı buraya tıklayarak indirebilirsiniz.